Katarina KuljacaComment

Crtice iz mog dvorišta

Katarina KuljacaComment
Crtice iz mog dvorišta

Tokom ritualnog ispijanja kafe, naša prva komšinica, tetka Svetlana je kao redovni repertoar ispovedanja imala svoje vazda napete i nedefinisane odnose sa bivšim mužem koji je već godinama bio na privremenom radu u Nemačkoj.

I moja mama je imala štošta da doda o svom mužu, a iz neke čudne, ženske solidarnosti redovno je izostavljala srećne bračne trenutke, valjda da ženi ne staje na muku, pa sam često, u prolazu, čula kako “ni ovaj njen nije cvećka i da je jedino do čega mu je zaista stalo bilo to njegovo, prokleto pecanje.”

Sasvim sam sigurna da se od tog pecanja i tetka Svetlani dizala kosa na glavi jer joj običaji tog vremena nisu dozvoljavali da se drži po strani kada se moj tata, u kasne letnje večeri, vraćao sa Spačve ili Perleza i na baštenski sto istresao čuvarku prepunu ulovljene ribe koju je valjalo što pre očistiti.

Privukla bi stolicu i zasukala rukave jer su, na kraju, svi poslovi započeti u našem dvorištu postajali zajednički.

Sedele su, jedna pokraj druge, moja mama i tetka Svetlana, iznad lavora i šerpi, strugale krljušt tupim, kuhinjskim noževima, rasecale trbuhe babuški, štuka i šarana pa golim rukama vadile ljigave iznutrice.

Njihov glasan smeh tokom tog, nimalo primamljivog posla, prolamao se kroz pitomo, letnje veče koje se lagano prelivalo u duboku noć i privlačio i druge stanare, pa su njih dve, poput Toma Sojera i Haklberi Fina, uspevale da bez ijedne reči, pridobiju još koji par vrednih ruku komšija željnih dobrog raspoloženja i zabave.

Uz masne viceve i šale, često neprimerene dečjim ušima, ni prljave ruke na koje se uporno lepila krljušt, ni odsečene riblje glave rasute po podu, ni neprijatni miris koji se provlačio između načičkanih glava zaokupljenih poslom, nije mogao da rastera ovo veselo društvo koje se na isti način okupljalo i oko bogatih trpeza dobrostojećih zemunskih kuća.

Neće biti ni prvi ni poslednji put da ove dve žene koriste svoj neverovatan talenat za život da od ružnih prizora i teških momenata prave priliku za druženje, a od svake muke koja ih sustigne - dobar vic.