Moć starih fotografija

Mogla bih satima da gledam stare fotografije. Prebiram, natenane, detalj po detalj i sve mi postane važno; sitne figure slučajnih prolaznika, položaj ruku koji odaje raspoloženje, frizura..

Ponekad zamišljam šta se desilo trenutak kasnije kada se zaklopila blenda fotoaparata i fotograf ljubazno zahvalio svom modelu na odvojenom vremenu.

Pokušavam da zamislim ljude sa fotografija izvan tog jednog, jedinog, zamrznutog trenutka njihovog života.

Tražim sitne nepravilnosti, odvezanu pertlu, mrlje na odeći, izvučenu košulju iz pantalona kao dokaze da se i tada živelo, žurilo, prosipalo i saplitalo.

Pojma nemam zašto mi je sve to toliko važno.

Kao da sama fotografija od mene traži da je odgonetnem.

Kao da zurim bez svoje jasne volje, a ona me ne pušta dok ne postanem njen glas ili pisana reč; kao da ima veoma važnu poruku, a jedini kurir kojeg ima na raspolaganju sam ja.

I šta ću...

Evo me ovog popodneva uz knjigu “Beograd naše mladosti” zbirku fotografija Jovana Djordjevića

Gledam slike i smišljam priče!